Logopedija

Afazija

Afazija je poremećaj komunikacije koji može zahvatiti govor, čitanje, pisanje i razumevanje. Uglavnom je posledica moždanog udara ili nekog drugog moždanog oštećenja.

Logopedska terapija afazije je dugotrajan proces reedukacije, adaptacije i podrške. Ukoliko postoje odredjeni uslovi, osobe sa afazijom mogu da se oporavljaju i ukoliko rehabilitacija počne čak i godinama nakon moždanog udara. Učešće u društvenim i edukativnim aktivnostima pomaže ljudima da se prilagode novom načinu života. Porodice osoba sa afazijom imaju važnu ulogu u povećanju svesti društva o afaziji.

Logopedska terapija govora i jezika je ključna u rehabilitaciji ljudi nakon preživljenog moždanog udara, traume mozga, povrede kičmene moždine i brojnih drugih stanja.

Naši logopedi imaju individualan pristup svakom pacijentu, njegovim potrebama i očekivanjima.

Dizartrija

Dizartrija je podrazumeva slabost mišića koji učestvuju u govoru i nesposobnost njihove koordinacije. Govor je drhtav, spor i često nerazumljiv. Uzrok dizartrije može biti moždani udar, moždano oštećenje, tumori ali i stanja koja uzrokuju oštećenja  n.facialisa (VII) , n.hypoglosussa (XII) n. vagusa (X) itd. Simptomi dizartrije su:

• Usporen govor
• Smanjena sposobnost glasnog govora
• Nazalnost
• Neuobičajen ritam i tempo govora
• Monoton govor
• Teškoće u pomeranju jezika i mišića lica

Dizartrija utiče na kvalitet komunikacije i kvalitet života. Logoped igra važnu ulogu u sveobuhvatnoj proceni mehanizama govora.

Cilj logopedske terapije je da se poboljša komunikacija kroz terapijske  strategije kao i edukacija članova porodice.

Ezofagusni govor

Logopedski tretman nakon laringektomije

Hirurška i radio terapija u lečenju karcinoma larinksa uzrokuje promene glasa ili dovodi do potpune nemogućnosti da se glas produkuje.

Glasnice se nalaze u larinksu (grkljanu). Kad govorimo, vazduh iz pluća prolazi kroz glasnice i njihovim vibriranjem nastaje glas koji se dalje modifikuje prolazeći kroz usnu i nosnu šupljinu.

Karcinom larinksa može zahvatiti i dovesti do promena na glasnicama i ostalim delovima larinksa.

Znakovi koji mogu ukazati na karcinom larinksa:

• promuklost koja traje duže od 15 dana
• problemi gutanja
• osećaj knedle u grlu
• dugotrajan kašalj
• plitak dah
• neprijatan zadah iz usta
• gubitak telesne težine
• dugotrajan bol u uhu

Uzroci i faktori koji povećavaju rizik nastanka karcinoma larinksa:

• pušenje i konzumiranje alkohola
• loša ishrana
• oslabljen imuni sistem
• izloženost hemijskim i ostalim toksinima

Lečenje karcinoma larinksa

Vrsta terapije zavisi od tipa karcinoma, njegove lokacije i veličine. Terapija može biti zračenje (radioterapija), hemioterapija i/ili hirurška intervencija. Ovakva vrsta operacije se naziva laringektomija i može biti potpuna ili delimična. Ukoliko se odstranjuje veći deo larinksa, operacijom će biti napravljena i stoma, otvor na vratu kroz koji će biti omogućeno disanje ali i alternativni načini govora.

Ukoliko je laringektomija bila parcijalna, moguće je da osoba ima sposobnost da produkuje glas ali će on biti verovatno izmenjenog kvaliteta.

Radio terapija i hemoterapija mogu dodatno opteretiti tretman glasa jer dovode do suvoće sluzokože, opekotina, poremećaja gutanja i disanja. Neki od ovih problem prestaće samim tim kad se završi i terapija. Svakako postoji stručni tim koji se bavi celom problematikom a čine ga orl specijaliste i to hirurzi i fonijatri, zatim logopedi, psiholozi.

Logopedski tretman

Logoped ima značajnu ulogu pre i nakon operacije (laringektomije). Pacijentu može da objasni sve o larinksu njegovoj funkciji i na koji način će ga operacija izmeniti, kao i samu fiziologiju produkcije glasa. Ukazaće na mogućnosti alternativnih načina komunikacije.

Neposredno nakon operacije pacijent nije u stanju da govori.

Postoje 3 opcije:

• Ezofagusni govor. Ovakva vrsta govora podrazumeva da se na ušću jednjaka pravi rezervoar vazduha koji služi za produkciju glasa. Ovakav način govora zahteva dosta vežbe ali daje rezultate.
• Veštački larinks. Može se koristiti elektronski uređaj koji vibracijom i postavljanjem na grlo. Ovakav glas zvuči mehanički.
• Trahoezofagusne proteze koje svakako imaju veliki benefit ali je i komercijalizacija proteza doprinela njihovoj primeni.

Disfagija

Poremećaji gutanja (disfagija) obuhvataju kako teškoće u gutanju i kontrolisanju pljuvačke tako i teškoće u hranjenju. Ove smetnje pogađaju sve starosne grupe od novorođenčeta do starijih i mogu biti posledica kongenitalnih abnormalnosti, oštećenja anatomskih struktura koja utiču na gutanje kao i različitih medicinskih stanja. Disfagija može da bude akutna (npr. moždani udar) ili može da progredira tokom vremena (npr. tumori i progresivne neurološke bolesti).

U najširem smislu, disfagija obuhvata sve bihevioralne, senzorne i preliminarne motorne radnje u pripremi za gutanje, uključujući i svesnost o nadolazećoj situaciji hranjenja, vizuelno prepoznavanje hrane i povećanje količine pljuvačke kao fiziološki odgovor na hranu.

Parkinsonova bolest je najčešći oblik bolesti poremećaja pokreta i kod ovih bolesnika se mogu razviti poremećaji u svakoj od faza gutanja. U terminalnim stadijumima bolesti nastaje i demencija pa još više komplikuje hranjenje i gutanje.

Bolesnici sa multiplom sklerozom (MS) mogu da imaju poremećaje gutanja koji korelišu sa bilo kojom neurološkom lezijom, od kore velikog mozga, preko moždanog stabla do kranijalnih nerava. Upravo zbog toga što oštećenja mogu da zahvate jedan ili više kranijalnih nerava bolesnici sa MS mogu da imaju različite stepene poremećaja gutanja.

Amiotrofična lateralna skleroza (ALS) spada takođe u progresivne neurološke bolesti. U ALS poremećaji gutanja počinju redukcijom pokreta jezika, nemogućnošću lateralizacije hrane na masetere, slabljenjem okluzije usana, kao i slabljenjem velarne funkcije.  Poremećaj akta gutanja se nastavlja kašnjenjem trigera refleksa gutanja i oslabljenim pokretima baze jezika.

Bolesnici sa demencijom ispoljavaju brojne poremećaje gutanja i hranjenja. Najčešći oblik demencije je Alchajmerova bolest. Кod ovih bolesnika se razvija  agnozija za hranu, a kako bolest progredira tako se razvija i apraksija za  hranjenje i gutanje. Apraksija gutanja otežava inicijaciju oralne faze gutanja. Navodi se i oralna taktilna agnozija za hranu. Bolesnici sa demencijom često zadržavaju hranu u ustima ne gutajući je.

Pored stručnosti i dugogodišnje prakse mi u Centru Terapika koristimo vrhunsku tehnologiju i aparaturu kako bi tretmani imali što bolji rezultat.