Nakon preživljenog moždanog udara, činiće vam se da ste na emotivnom ringišpilu. To je normalno. Nakon moždanog udara vi i vaša porodica ćete postati svesni ličnih gubitaka i prolazićete na neki način kroz proces žalovanja, upravo slično onome kad ljudi ostanu bez svojih bližnjih ili nakon razvoda.
Prepoznavanje uobičajenih emotivnih faza može vam pomoći da se lakše nosite sa promenama koje idu sa tim.
Možda nećete prolaziti kroz svaku fazu ili svaku fazu po redu.
Prva faza – neverica
Neverica se javlja tokom boravka u bolnici ili na početku rehabilitacije. Osećaj bespomoćnosti može pratiti šok. U ovoj fazi je najvažnija podrška porodice i prijatelja.
Druga faza – poricanje
Nećete moći da poverujete da se ovako nešto desilo baš vama i vašoj porodici. Poricanje je pokušaj da se pobegne od posledica koje je moždani udar ostavio na vas. Ono štoje sada važno jeste da ste dobro. Fokusirajte se na „ovde i sad“. Usredsredite se na bitno i na nove okolnosti sa kojima se morate suočiti.
Treća faza – reagovanje
Ova faza počinje kada vi i vaša porodica shvatite uticaj posledica moždanog udara (nemogućnost govora, poremećaj gutanja, fizička onesposobljenost). Najčešće psihološke reakcije su ljutnja, depresija, tuga. Ako ove reakcije ometaju rehabilitaciju potrebno je uključiti i stručnjaka za mentalno zdravlje.
Četvrta faza – pokretanje
Ovo je faza kada možete reći „Želim da živim… pokaži mi kako“. U ovoj fazi naučićete i vi i vaša porodica kako možete da vam pomognete. Ovo je često trenutak koji je dobar za kratko putovanje ili izlet.
Peta faza – prihvatanje
Ovo je završna faza tugovanja. U njoj vi i vaša porodica učite da živite sa posledicama moždanog udara. Možete reći „ok, biću invalid do kraja života“ ili „radiću sve što mogu da vidim koliko mogu“. U ovoj fazi nas ne obuhvataju osećanja koja nas sprečavaju da se nadamo. Zahvalni smo što smo živi.
