Nina, dvadesetdvogodišnja studentkinja sedela je u društvu svojih drugarica. Rasprava se vodila o ispitima, profesorima, krpicama i izlascima. Nina se loše osećala, mislila je da nikad više neće moći bezbrizno razgovarati o ovim temama. Preko noći sve se srušilo, osećala je krivicu. Zar nije trebalo da oseti olakšanje? Sad može opet da razmišlja o svakodnevnim stvarima, o junskom ispitnom roku. Zna i da Nikola nije dobar izbor za ozbiljniju vezu, zna da ga ni ne voli.
Prošlo je već mesec dana od abortusa, ali Nina se osećala sve gore. Uznemiravali su je strahovi o budućim trudnoćama, da li će ih uopšte biti. Da li će biti sposobna da posle svega ostane u drugom stanju? Misli su se stalno vrtele oko ordinacije i intervencije, osećala se jadno.
Šta bi mislili o njoj tata, tetka, baka… svi ovi prolaznici kroz koje je gledala sedeći za stolom.
Situacije zbog kojih se žene odlučuju na abortus su različite i ni u jednoj abortus nije laka odluka, ali to nikako ne implicira da je ta odluka pogrešna. Različiti su stavovi, od religijskih, pro-liferskih do političkih i ostalih koji ženu, u bilo kojoj životnoj dobi i životnom ciklusu mogu naterati da oseća krivicu zbog abortusa. Anksioznost, apatija, čak i suicidalne misli, sve je to povezano u jedan složen sistem osećanja koji se sve češće naziva Postabortusni sindrom.
U ovakvim situacijama psihoterapija je dobar put da uz saosećajnog, nepristrasnog psihoterapeuta budete u skladu sa svojom odlukom i pronađete opet unutrašnji mir.
