Ukoliko sumnjate da detetov govorno-jezički razvoj kasni potrebno je da se obratite logopedu kako bi se vaše sumnje razrešile i kako biste uživali u razvoju jezika vašeg deteta.
Govorno jezički razvoj počinje još u majčinom stomaku dok se razvijaju moždane strukture kao preduslov da se jezik razume i da se razvije pravilan govor, a sluh je čulo koje se medju prvim razvija i aktivno je od 23. nedelje trudnoće.
Novorođenče reaguje na harmonične tonove od rođenja, pokazujući interesovanje za zvukove a potom će, kasnije, kroz vokalnu igru istraživati i svoj glas. Već oko 3. meseca života odojče će gukati i čekati da mu odgovorite. Nakon 8. meseca života većina će se već i odazivati na svoje ime.
Naravno, ako se sa 8 meseci ne okreće kad ga zovete imenom to nije dovoljan pokazatelj da nešto nije u redu. Ono na šta roditelj treba da obrati pažnju jeste da li beba tj. odojče ima interesovanje za komunikaciju sa okolinom, da li je bilo gukanja, brbljanja i da li je bilo sve u redu sa sisanjem i kasnije sa žvakanjem kad se uvodila čvrsta hrana. Važne su tradicionalne pitalice i igre u ovom periodu – “gde je pametna glava?”, “ gde zeka pije vodu”, igre skrivalice. Obratite pažnju i da li pruža ruke kada mu ruke pružaju roditelji s namerom da ga podignu.
Ako izostaju svi ovi miljokazi, tada je vreme da se javite za savet logopedu. Rana intervencija podrazumeva savetovanje o stimulaciji govorno-jezičkog razvoja u kućnim uslovima i praćenje na mesečnom nivou. Prerano rođene bebe, nedonoščad, su po pravilu iz Instituta za neonatologiju usmerene ka logopedu i obuhvaćene savetovanjem te ranom intervencijom ukoliko je potrebna.
Oko prvog rođendana se očekuje i prva smislena reč. Uglavnom su to reči mama, tata, baba. Treba obratiti pažnju na to, da li dete razume jednostavne naloge poput onoga “donesi mi loptu”, “daj mi keks”, “baci loptu”, kao i na koji način izražava svoje potrebe.
U tom periodu pasivni rečnik je mnogo obimniji od onoga šta nam dete govori. Svakako, u periodu intenzivnog motornog razvoja, kada dete prohodava, može da se desi da se razvoj govora malo uspori. To je normalno i brzo se sve opet razvija sinhronizovano. Nezahvalno je govoriti o tome koliko detetov rečnik mora da sadrži reči, to će zavisiti od stimulacije detetove komunikacije, njegovih interesovanja te individualnog razvoja deteta. Otprilike, dete staro 2 godine bi trebalo da ima 300 pojmova koje razume.
U 3. godini je obavezan sistematski pregled koji obuhvata i pregled logopeda u domu zdravlja. Do tada bi govor trebalo da bude razvijen i dete bi trebalo da može da vodi dijalog vezan za svakodnevne sadržaje i njemu interesantne oblasti.
Pravilan govor u smislu pravilne artikulacije glasova se očekuje između 3. i 5.godine života. Ono na šta se obraća pažnja jeste tzv.”patološki izgovor” odredjenih glasova, odnosno izgovor glasova koji nije pravilan i nije u sklopu razvoja. Tada se interveniše i u najmlađem uzrastu oko 3. godine. Tu govorimo o interdentalnom sigmatizmu (ukoliko se glasovi s, z, c izgovaraju tako da jezik pronira kroz zube), lateralnom izgovoru glasova kada vazdušna struja prolazi lateralno preko unutrašnje strane obraza itd. Logoped tada daje i vežbe koje podstiču pokrete važne za izgovor glasova i obuhvataju mišiće oralne i facijalne regije.
Svakako, ukoliko sumnjate da detetov govorno-jezički razvoj kasni potrebno je da se obratite logopedu kako bi se vaše sumnje razrešile i kako biste uživali u razvoju jezika vašeg deteta.
Mirna Zelić za portal Detinjarije.com
